Iako je gluma ono što je najpopularnije na ovom odseku, važno je istaći da dramski smer nudi široku lepezu nastavnih predmeta. To znači da za sve učenike koji upišu ovaj smer, gluma neće biti jedina oblast u kojoj će se razvijati. Naprotiv, tokom školovanja učenici će sticati znanja iz mnogih delatnosti koje imaju široku upotrebu.

 
Tokom školovanja učenici će se upoznati sa raznim oblastima. Među njima su gluma, režija, snimanje, montaža, scenario, istorija pozorišta i filma… Podjednaka pažnja se posvećuje svakoj od pomenutih oblasti. Na taj način učenik koji pohađa dramski smer nakon završenog četvrtog razreda ima znatno šire mogućnosti. Kako za upis fakulteta po želji, tako i za započinjanje karijere. Školovanje na ovom odseku zamišljeno je sa idejom da se potreba u praksi pretvori u sistemsku pripremu u obrazovnom smislu.
 

Gluma, režija i još mnogo toga – ovo su predmeti dramskog smera

Predmeti koje će učenici izučavati na ovom smeru su interdisciplinarno povezani sa idejom da se stekne kompletna slika o oblasti dramskih umetnosti. Uz to, srednjoškolci će upoznati i svu tehnologiju koja se koristi prilikom realizacije projekata. 
 
Bez obzira na to da li učenika prilikom upisa zanima isključivo gluma, ovaj smer će mu omogućiti da započne studije u ovoj ili u nekoj drugoj oblasti. Česte su situacije u kojima se tinejdžeri predomisle kada je u pitanju profesija kojom žele da se bave. Zato je ovaj smer idealan izbor za one koje zanimaju dramske umetnosti u celini (a ne samo gluma ili samo režija). Odličan je izbor za one koji nisu sigurni čime bi se bavili/šta bi studirali nakon srednje škole. 

Pored opšte obrazovnih nastavnih predmeta, oblasti koje se izučavaju na smeru Dramska umetnost su:

  • Gluma

  • Na dramskom smeru u okviru časova i projekata koji su vezani za glumu uobličavamo osnovne veštine scenskog pokreta, tehnike glasa, upotrebe tela kao instrumenta i glume pred kamerom. Različitost instrumenata koju koristimo u srednjoj školi Artimedia doprinosi jako važnoj emotivnoj, telesnoj i psihološkoj pripremi za upis na akademije širom sveta.
  • Gluma je zaslužna za razvijanje mašte i kreativnosti. Učenici uče kako da se koncentrišu, kako da zavole književnost i lepu reč. Naučiće šta znače reči kolektiv, timski rad, poverenje u partnera. Sistemi koje koristimo su raznovrsni i prilagođeni savremenom pristupu glumi ma gde se naši učenici uputili. Tokom školske godine se iznedri nekoliko pozorišnih komada i različitih dramskih formi.
  • Likovna kultura

  • Na časovima likovne kulture upoznajemo se sa različitim likovnim oblastima kroz vreme i prostor putem teorijskih znanja i praktičnih radova. Savladavanje likovnog jezika i likovno opismenjavanje važno je za razumevanje, izražavanje i vrednovanje umetnosti. Putem praktičnih zadataka osposobljavamo učenike za samostalno izražavanje i stvaranje tradicionalnim i savremenim vizuelnim medijima i tehnikama. Konačni cilj ovog predmeta jeste podizanje estetskog nivoa likovne i opšte kulture naših učenika.

  • Časovi likovne kulture u drugom razredu uključuju sticanje neophodnih znanja o likovnim delima i umetnicima kroz istoriju umetnosti. Podstičemo razvoj estetskih kriterijuma putem diskusije o likovnim elementima, stilovima i tehnikama. Koristeći različita nastavna sredstva i fotografije, učimo o najznačajnijim svetskim likovnim delima konstantno se osvrćući na današnje i istorijske prilike. Jedan od ciljeva je razvijanje vizuelnog opažanja i pamćenja, kao i stvaralačkog i kritičkog mišljenja.

  • Režija + Istorija pozorišta i filma

  • Istorija pozorišta i filma i Režija su uskopovezane oblasti. Na predavanjima iz nastavnog predmeta Režija, učenici će imati mogućnost da se upoznaju sa zanimanjem filmskog i TV reditelja. Shvatiće šta taj termin znači i moći će da procene koliko im je poziv reditelja zanimljiv u odabiru budućih studija i posla. Pored teoretske nastave režije polaznici će imati i priliku da se upoznaju sa osnovama istorije filma i televizije. Imaće i priliku da prisustvuju snimanjima filmskih i TV projekata.

  • Nastavni predmeti Istorije pozorišta i filma kao i Režija, uključuju pre svega sistematizaciju znanja iz oblasti filma i pozorišta. Upoznaće se i sa drugim audiovizuelnim oblastima kao što su video spot, video art, dokumentarni film, televizijski formati raznih sadržaja… Predmet istorija pozorišta i filma nastoji da kroz istorijsku perspektivu vidi ono što je aktuelno, sa zagledanošću u buduće domete ova dva medija, jer se istorija neretko ponavlja, dok se još češće čita iz današnjeg trenutka.

  • Osnovna stvar kod predmeta Režije je da se spontano učenici uključuju na kreativnom planu. Važan je plan promišljanja kao i plan percepcije razumevanja dela koje se obrađuje. 

  • Montaža

  • Nastavni predmet Montaža uključuje upotrebu kognitivnih veština i njihovo artikulisanje prilikom korišćenja kompjuterske tehnologije. Na nastavnom predmetu Montaža se uči na koje načine se, upotrebom filmskog jezika, može podražavati stvarnost i kako se primenom softvera za montažu mogu uređivati različite filmske i tv forme. Razvija se osećaj za dramsku radnju, ritam, kritičko mišljenje i stav. Prevazilazi se strah od računara i fokusira se na proces korišćenja tehnike.

  • Nastavni predmet Montaža je koncipiran na činjenici da je montaža završni čin filmskog i tv stvaralaštva. Kroz montažu se definitivno uobličava svako filmsko i televizijsko delo. Estetski aspekt montaže ogleda se u načinu izražavanja kroz vlastiti rukopis, montažni stil i kombinatoriku, kreativnost i originalni način mišljenja, uz savladavanje svih neophodnih zanatskih veština.

  • Kroz tematske vežbe koje obuhvataju rad na različitim video materijalima, učenici se osposobljavaju za montažu slike i zvuka u programskim paketima ADOBE PREMIERE / AFTER EFFECTS.

  • Kamera

  • Na ovom predmetu se učenici pripremaju za rad na filmskom i fotografskom setu. Upoznaće se sa teorijom fotografske i filmske slike kao i sa potrebnim alatima (kamere, fotoaparati i rasvete). Pored teorijskih predavanja, tu su i praktične vežbe. Program treće godine više je fokusiran na fotografiju, dok se program četvrte godine bavi kamerom.

  • Ne treba bežati od činjenice da je medijska tehnologija postala i obrazovna tehnologija, jer se ubrzano razvija, a svet se sve brže povezuje putem brojnih sredstava komunikacije. Na školi je da iskoristi ovaj napredak i da ga učini najkorisnijim sredstvom rada. 

  • Kulturologija

  • Cilj nastave je upoznavanje đaka sa osnovnim teorijskim problemima kulture. Upoznavanje sa najznačajnijim svetskim kulturama i civilizacijama, kulturom srpskog naroda i problemima kulture u savremenom društvu.

  • Teorijsko produbljivanje odnosa književnosti i jezika sa kulturom društva omogućava sagledavanje ovih značajnih simboličnih oblika unutar jedinstvenog sistema duhovne kulture, a kada je reč o nacionalnoj književnosti i jeziku, shvatanje uloge i značaja koje ovi oblici imaju u tradiciji i savremenim kulturnim kretanjima.

  • Izučavanje ovog predmeta podrazumeva interdisciplinarni pristup: primenu filozofskog, antropološkog, kulturološkog, etnološkog, psihološkog i sociološkog metoda.

  • Osnove Kulturologije nude moderno obrazovanje za interkulturno komuniciranje. Kao i za interdisciplinarnu analizu fenomena kulture i upravljanje politikama i projektima u oblasti kulture. Program je koncipiran imajući na umu osobenosti srpske, evropske i svetske kulturne sredine. Đaci koji završe srednjoškolski program Kulturologije osposobljeni su za učestvovanje u interkulturnim projektima i kulturnim događajima.

  • Kulturologija je inovativno i interdisciplinarno polje koje izučava načine na koje kultura oblikuje i preoblikuje ljudsko iskustvo, svakodnevni život, i društvene odnose. U pitanju je teorijska i praktična disciplina koja detaljno proučava sve aspekte kulture: visoku, masovnu i popularnu, tradicionalnu i savremenu, većinsku i manjinsku, jezičku, vizuelnu, muzičku, medijsku i digitalnu kulturu.

  • Integralno se stiču znanja iz maternjeg jezika, iz istorije, kulture i umetnost evropske civilizacije, analiziraju se kulturne veze i susreti kultura. Stiču se znanja i veštine kritičkog razmišljanja, upravljanja projektima i sprovođenja kvalitativnih i kvantitativnih istraživanja.

  • Produkcija u kulturi i medijima

  • Predmet Produkcija u kulturi i medijima omogućava upoznavanje sa medijima, prepoznavanje njihove primene i ovladavanje osnovnim veštinama kojima mediji doprinose kulturi i umetnosti. Produkcija u kulturi i medijima može biti životni poziv, ali je svakako nerazdvojni deo razvoja bilo kog aspekta umetnosti, medija i culture – kako jednog naroda, tako i čitave savremene civilizacije.

  • U okviru programa ovog predmeta učenici se upoznaju sa mehanizmima međuljudske komunikacije, ali i sa onim načinima komunikacije koji nam dolaze iz medija. Upoznavanjem sa materijom učenici će biti u mogućnosti da se opredele za svoje buduće zanimanje, te da implementacijom znanja iz predmeta koji će savladavati tokom prve dve godine svog srednjoškolskog obrazovanja, prepoznaju sopstvene afinitete i pođu put realizacije svojih jedinstvenih sposobnosti.

  • Kako bi ovladali osnovama medijske produkcije učenici će naučiti da prepoznaju i kreiraju kratke audio-vizuelne forme koristeći sebi poznate alate (mobilni telefon, aplikacije za snimanje, obradu i montažu tona i slike). Kroz vežbe debate, simulacije intervjua, okruglog stola i dramske forme učenici će ovladati umećem dobre komunikacije koja je sastavni deo poslovnih veština. Usvajajući neka od osnovnih pravila produkcionog radnog procesa prepoznaće suštinu bistre misli, spoznaće njen značaj za kulturno-umetnički razvoj društva, a svoja lična i vrlo posebna interesovanja usmeriće tačno u onom pravcu i ka onom mediju koji najviše budi radoznalost i kreativnost svakog učenika pojedinačno.

  • Scenografija

  • Uvodeći učenike u svet scenografije, pozicioniramo njenu važnost u okviru pozorišta, filma i televizije. Usmeravamo učenike na kreativnost i osmišljavanje rešenja scenografije u odnosu na postavljeni zadatak. Na časovima učenici stiču neophodna znanja o osnovnim pojmovima, standardima scenskih elemenata, kao i o tehničkim i tehnološkim sredstvima. Međupredmetnom korelacijom gradimo kod učenika svest o povezanosti scenografije i režije, scenografije i kamere, scenografije i glume, scenografije i montaže. Glavni cilj je da kod učenika, putem brojih vežbi i diskusija, stvorimo osećaj za samostalno prosuđivanje i kritičku analizu svog ali i tuđeg dramskog dela.

  • Ciljevi časova scenografije:

    -Upoznavanje sa scenografijom, te prostorom kao elementom režijskog procesa.

    -Osposobljavanje za samostalno razmatranje istorije, teorije i praktične upotrebe arhitektonskog scenskog prostora.

    -Razvijanje osećaja za samostalno stvaranje autorskog dela putem praktičnih vežbi scenskog dizajna.

    -Upućivanje učenika da tumači prostor kao jedan od ključnih elemenata za stvaranje dramskog dela.

 

Tabelarni prikaz nastavnih predmeta obrazovnog profila Saradnik u dramskoj umetnosti možete preuzeti ovde.