Možda nisi od onih koji se prvi javljaju i ne voliš da pričaš pred velikom grupom. Možda ti više prija da razmišljaš u tišini, nego da diskutuješ naglas.
I sve to nekome može da deluje kao da si povučen, nezainteresovan, nevidljiv, ali ti znaš da to nije istina. Znaš da tvoje misli nisu tihe, samo zato što ih ne izgovaraš odmah.
I zato, tvoja tišina nije praznina. Ona je prostor u kojem se nešto dešava, tiho, ali duboko.
Introverti nisu nezainteresovani, oni funkcionišu na svoj način
U srednjoj školi, a pogotovu u kreativnim oblastima, često se pažnja prirodno usmeri ka onima koji su glasni, brzi i upečatljivi na prvu. Na one, koji se odlično snalaze pred kamerom u startu, koji lako započinju razgovor, koji se bez treme pojavljuju u vlogovima, prezentacijama, školskim predstavama.
Međutim, kreativnost nije rezervisana samo za ekstroverte, niti je autentičnost uvek upakovana u samopouzdane javne nastupe. Postoje ljudi čija snaga ne dolazi kroz glas, već kroz način na koji posmatraju, beleže, povezuju i čije ideje sazrevaju u tišini, ali kada ih iznesu, svi zastanu.
Ako si takav, ako voliš da se izraziš kroz pisanu reč, montažu, zvuk, voliš da budeš iza kamere, to nije manje vredno.
Ne moraš da se uklapaš u tuđu buku
Znaš onaj osećaj kada svi oko tebe galame, pričaju, komentarišu, a ti nikako da se uključiš u razgovor? Ili kada tvoj projekat stoji sa strane, jer ne želiš da ga “prodaš” glasno, da ga nabaciš kao da je reklama, dok u sebi znaš da koliko je truda uloženo i svestan si vrednosti svog rada? Ne moraš da pratiš taj ritam.
Kreativne industrije, iako često deluju kao da su rezervisane za najvidljivije, zapravo ne bi postojale bez onih koji deluju iz senke. Onaj ko piše scenario, uređuje ton, montira, promišlja kadar, često nije onaj koji stoji pred kamerom. I njegova uloga nije manje važna, ni manje kreativna, naprotiv.
Tvoje ideje imaju svoju tišinu, ali i snagu
Ako si introvertan, ne znači da nemaš šta da kažeš, samo biraš kako ćeš to reći. I često kada progovoriš, to bude pametno, promišljeno i drugačije, a ljudi u prostoriji se oduševe.
Neke ideje ne nastaju u trci, već dok sediš i gledaš, dok slušaš i beležiš ono što drugi prelete. To su ideje koje imaju dubinu i traju.
U školama koje to prepoznaju, kao što je Artimedija, ne traži se od svakog učenika da bude isti. Ne boduje se ko se glasnije čuje, ko je najbrži u reakciji i ko zna da se “nametne”. Ovde se cene sadržaj, forma, proces i zna se da i najtiši imaju šta da pokažu.
Nisi sam i ne moraš da se menjaš da bi te zapazili
Možda misliš da moraš da izađeš iz “ljušture”. Možda ti drugi govore da treba da budeš opušteniji, da se više uključiš i iskoračiš. I naravno, nekada je lepo izazvati sebe i probati nešto novo, ali to ne znači da moraš da glumiš nešto što nisi. Hrabrost je biti svoj u svetu koji od tebe uvek traži nešto više.
Ako ti unutrašnji glas govori da radiš dobro, čak i kada drugi to ne primete odmah, veruj svom osećaju.
U Artimediji, tišina se ne zaobilazi, osluškuje se
Verujemo da prava kreativnost ne dolazi iz pritiska, već iz slobode i fleksibilnosti. Kreativnost se ne razvija po zadatoj komandi, već kada stvaraš bez pritisaka.
I kada dođe tvoj trenutak da pokažeš šta znaš, znaćemo da je vredelo čekati.
